Насловна страна  |   Контакт  |   Latinica  |   Ћирилица  |   English  
 

О јерархији - појам и порекло

О ЈЕРАРХИЈИ – ПОЈАМ И ПОРЕКЛО
-ПРАВОСЛАВНА ДОГМАТИКА-
Протођакон Војин С. Ракић, професор

Јерархија је видљиви орган Цркве и посредница нашег освећења. Она је божанска установа и носилац божанске службе на земљи; природни продужетак Спаситељеве искупитељске делатности. Христос није само основао Цркву, него јој је дао и устројство. Установио је особити ред људи који сачињава јерархију и поверио му да располаже свим спасоносним средствима која је дао Цркви. Кроз рукоположење у тајни свештенства јерархија продужава Спаситељево и апостолско дело спасења људи. Као видљива богочовечанска заједница, Црква се састоји из јерархије и пастве, свештенослужитеља и верних. Обоје чине једну недељиву целину – тело Христово и његове удове. Као што у телу постоје разни органи са разним функцијама а сви заједно сачињавају једну недељиву целину, тако је и у организму цркве између јерархије и пастве.

Оснивач јерархије је Господ Исус Христос. Сам је изабрао дванаест апостола и наоружао их силом Св. Духа на дан Педесетнице. Овој дванаесторици додао је још седамдесеторицу и послао их на исто дело (Мат. 10, 1; Лук. 10. 1). Избором дванаесторице апостола Спаситељ је дао почетак црквеном устројству и управи.

Јерархија је преко апостола примила од Спаситеља службу коју је он вршио на земљи. Зато по васкрсењу и каже: “Као што Отац посла мене и ја шаљем вас”(Јн. 20, 21). Спаситељева служба била је тројака: учитељска, првосвештеничка и царска. Ту исту власт дао је и апостолима, а преко њих јерархији: да проповедају, свештенодејствују и управљају.

ВЛАСТ УЧЕЊА састоји се у томе да шире здраву Христову науку и чувају црквене установе: “Идите и научите све народе...учећи их да држе све што сам вам заповедио”(Мат. 28, 19 и 20).

ВЛАСТ СВЕШТЕНОСЛУЖЕЊА састоји се у приношељу бескрвне жртве: “Ово чините за мој спомен”(Лук. 22, 19), и у вршењу тајни и свештенодејстава: “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Св. Духа”(Мат. 28, 19).

ВЛАСТ УПРАВЕ је у потчињавању пастве јерархији и слушању, јер их она води спасењу: “Ако сагреши брат твој иди и покарај га... ако не послуша кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркве, нека ти буде као незнабожац и цариник. Заиста кажем вам: штогод свешете на земљи биће свезано на небу и штогод раздрешите на земљи биће раздрешено на небу”(Мат. 18, 15-18) и “Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће им се”(Јн. 20, 23).

Ап. Павле тврди да је пастирска власт установљена не вољом људском него вољом Божјом: “Пазите на себе и на све стадо у коме вас је Дух Свети поставио за епископе, да пасете цркву Божју, коју је стекао крвљу својом”; “тако даде (Христос) апостоле, пророке, јеванђелисте, пастире и учитеље”(Дела ап. 20, 28; Еф. 4, 11). Ширећи јеванђеље и оснивајући цркве, апостоли су постављали старешине по свим црквама и преносили своју власт на њих полагањем руку (Дела ап. 14, 23). Ап. Павле пише Тимотеју да подгрева дар Божји који је у њему, а који је добио када је апостол положио своје руке на њега (2. Тим. 1, 6).

Спаситељ је казао апостолима да ће бити са њима “у све дане до свршетка века”(Мат 28, 20) и тиме ставио до знања да ће се њихова апостолска служба продужити и после њих путем наслеђа све до краја света. У лицу апостола Христос је послао на исто дело све њихове будуће наследнике и дао и њима обећање да ће и са њима бити  до свршетка века. Овим речима још је казао да је његова власт у Цркви вечна и целокупна Црква објект његове власти. И по вазнесењу он учествује у раду апостола и избору чланова јерархије. По Божјем избору Матеј би придодат једанаесторици апостола на место отпадника Јуде. Св. Дух одваја Варнаву и Савла на дело на које их је позвао Искупитељ (Дела ап. 1, 23-26; 13, 2; 9, 15).

Апостоли су добили своју власт непосредно од Христа, а јерархија од апостола. Они су постављали своје наследнике – епископе, да врше њихову службу и преносили на њих своју власт путем рукоположења. Наследници св. Апостола предавали су своја права, дужности и власт наследницима, а ови опет својим, и тако путем непрекидног наслеђа јерархија се продужавала до данас и продужаваће се  све до свршетка света. На саборима установљен је ред правилно постављене јерархије да се не би у Цркви изгубило апостолско прејемство, јер се по њему зна која је јерархија апостолска, права, законска, а која не. Законска је само она која је наследила благодат директно од апостола путем прејемства. Да би се сачувала пуноћа и чистота власти и права јерархије, апостоли су давали својим наследницима најподробнија упутства. Подробно су описивали својства којима се имају одликовати људи који се позивају на тако узвишену службу, као што је свештеничка (1. Тим. 3, 1-10).

Црквом невидљиво управља сам Исус Христос као глава њена, а видљиво Црквом на земљи управља јерерхија. Највишу влас у Цркви представљају васељенски сабори. Одлуке васељенских сабора су непогрешне и обавезне за све хришћане свих времена.

Јерархија је неопходна, јер се циљ Цркве постиже само помоћу ње. Без ње не може бити цркве, нити она може обављати своју спасоносну службу. У Посланици источних патријараха каже се: “Где нема Богом установљене јерархије, тамо нема цркве”)чл. 10). Св. Игњатије Богоносац тврди: “Без јерархије нема цркве”. Кипријан Картагенски каже: “Епископ је у цркви и црква је у епископу. Ко није у јединству са епископом, тај није у цркви”. Због тога паства треба да се повињава јерархији и да је слуша. Сам Спаситељ каже апостолима, а преко њих и јерархији: “Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче, мене се одриче”; “Ко вас прима мене прима а који прима мене, прима онога који ме је послао”(Лук. 10, 16; Мат. 10, 40). Игњатије Богоносац препоручује: “Старајте се да се повињавате епископу, презвитерима и ђаконима, јер ко се њима повињава, повињава се Христу, који их је установио; а ко им се противи, противи се Исусу христу”. Кипријан Картагенски учи: “Цркву сачињава народ сједињен са свештеником. Духовно стадо да се покорава своме пастиру”. Верни не само да су дужни да слушају своје свештенослужитеље и да се покоравају њиховој духовној власти, већ су дужни и да се користе њиховим свештенодејствима. С друге пак стране, пастири су обавезни да уче своје стадо, духовно управљају њиме и свршавају за њих свештенодејства. Ап. Петар саветује: “Старешине молим, пасите стадо Божје, које вам је предано”(1. Петр. 5, 1 и 2). Љубав треба да уједињује јерархију и верне. И једни и други заједнички треба да решавају сва важнија питања која се тичу цркве. Климент Римски каже: Као што глава у телу без ногу не значи ништа, тако и ноге без главе. И мали делови у телу потребни су и корисни за цело тело. Тако и у цркви: Ни велики без малих ни мали без великих не могу постојати. Уједињени доносе обострану корист.

Преписао
протојереј-ставрофор Никола Котур