Насловна страна  |   Контакт  |   Latinica  |   Ћирилица  |   English  
 

Постови у Православној цркви

Пост значи уздржавање од извесне (мрсне) хране. У Старом Завету налазимо многе одлуке у односу на пост.

У Новом Завету налазимо да је наш Господ Исус Христос постио 40 дана и ноћи пре почетка своје мисије. Говорећи о злим духовима он каже: "А овај се род изгони само молитвом и постом". (Матеј 17:21)

Православна црква прописује пост из следећих разлога:

  • Пост обуздава тело а побуђује духовност, као понизност, побожност, добродушност и друго.
  • Пост треба увек да побуђује на покајање, нарочито пре исповести и причешћа.
  • Постом се припремамо за велике празнике и за свету тајну причешћа.
  • Постом се потсећамо на догађаје из живота нашег Господа и његових светитеља.

Православна црква прописује четири поста:

  • Божићни пост - који почиње шест недеља пред Божић (28. новембра по новом Календару).
  • Васкрсни часни пост - који почиње седам недеља пред Васкрсење Христово.
  • Апостолски пост - установљен за успомену на свете апостоле Петра и Павла. Овај пост почиње недељу дана после Силаска Светог Духа, и траје до празника Св. Апостола Петра и Павла. Срби овај пост још зову и Петровски пост!
  • Госпојински пост - установљен за сећање успомене смрти  мајке Божије. Овај пост почиње 14. августа (по новом календару) а завршава се на празник  Успења, 28. августа, по новом календару. Срби овај пост зову и Госпојински пост!

Православна црква је одредила сваку среду и петак преко године за посне дане. Разлог за то је: у среду је Јуда Искариотски издао Господа Исуса Христа, а у петак, наш Господ Исус Христос је био разапет на Крсту.

Постоји изузетак у овим правилима. У току ових седмица православни хришћани не посте среду и петак:

  • Између Божића и Крстовдана (од 7. до 18. јануара).
  • У току недеље о Митару и Фарисеју.
  • У току беле недеље (недеља пре почетка Васкршњег поста).
  • Светле недеље (недеља после Васкрсења).
  • Недеља после силаска Св. Духа на Апостоле – Духови.

Званични дани поста су још следећи празници (по новом Календару):                                                   

  • Воздвижење Часног Крста, у српском "Крстовда" (27. септембар),
  • Крстовдан  уочи Богојављења (18. јануар)
  • Усековање  главе Св. Јована Крститеља (11. септембaр).

Сваки православни хришћанин постом треба да се припреми за исповест и свето причешће. На дан примања светог причешћа није дозвољено да се једе ни пије од поноћи па све до примања свете тајне причешћа.

У дане какве непогоде, Епископ (Владика) може да нареди нарочите посне дане. Такође постоје заветни дани поста. Сваки православни хришћанин може да се заветује да ће постити одређене дане у години из својих личних потреба, и ако то црква није одредила.

Пост постиже свој циљ само ако је пропраћен покајањем, побожношћу и практиковањем хришћанских врлина, као понизност, праштање, добродушност, милосрђе и друго.