Насловна страна  |   Контакт  |   Latinica  |   Ћирилица  |   English  
 
4.9.2013.

Планирање породице

Свештеник Илија Шугајев:

НЕЖЕЉЕЊЕ ДЕЦЕ

(Планирање породице)

 

Данас бих желео да наставим тему грехова који су везани за недостатак жеље за децом. Сви знају како се деца појављују. Прво бива супружничка блискост услед које долази до зачећа, а после извесног времена долази до рођења детета. Управо ову нормалну законитост (блискост – трудноћа – дете) људи покушавају да изопаче. Раде тако да постоји блискост, али да не буде зачећа. А ако се зачеће случајно догоди, спречавају да се зачето дете роди. Стога је очигледно да данас постоје два основна правца у борби против деце – средства за контрацепцију и абортуси. У стара времена, кад није била толико развијена индустрија средстава за контрацепцију, кад се абортус сматрао смртним грехом, рађало се колико Господ пошаље. Прошли пут смо гледали филм о абортусима. Мислим да сад нико од вас не сумња у то да је абортус страшна појава у нашем животу.

Данас супружници од самог почетка не желе да имају децу, и то се модерно назива – "планирање породице". У ствари, читаво планирање се практично своди само на умеће коришћења средстава за контрацепцију. Испоставља се да је планирање усмерено само у једном смеру – у смеру смањења наталитета.

Никад се не бих усудио да покрећем сличне теме у разговору са пубертетлијама да ме на то не приморавају околности. На телевизији се већ одавно отворено рекламирају хормонска средствa за контрацепцију. У многим продавницама које раде нон-стоп, поред жвака се могу видети презервативи. Новине са великим тиражима испуњене су чланцима посвећеним развратним темама. О овим темама активно пишу и популарни часописи за омладину.

Почећу од једне крајње распрострањене заблуде. У једном разреду, на беседи после филма о абортусима, једна девојка ми је изјавила: "Оче, ви све бркате. Зашто коришћење средстава за контрацепцију називате грехом? Па, управо она спасавају људе од абортуса". То је врло распрострањена заблуда – да наводно ова средства смањују број абортуса. Статистика говори нешто друго. У Америци, где од нижих разреда постоје програми за сексуално васпитање и где већ од раног узраста сва деца знају за контрацепцију, и где су практично сва средства за контрацепцију крајње доступна омладини, наизглед би требало да абортуса има мање, јер они умеју да се чувају. Међутим, испоставља се да је све обрнуто. Број трудноћа међу ученицима у Америци је десет пута већи него у Русији. Ово је статистика с краја 90-их година. Очигледно је да се скоро све ове трудноће завршавају абортусима.

Зашто се то дешава? То се може објаснити врло једноставно. Умеће коришћења средстава за контрацепцију доводи младе људе до неодговорности у сексуалном животу: "Чега да се плашим? Ништа се неће десити?" Неодговорност рађа распуштеност морала, што доводи до тога да број случајних и неуредних полних веза расте до 30-40 пута (!). Контрацепција даје извесну заштиту од трудноће, али не велику – 70-90%, зато се број трудноћа не повећава 30-40, већ "само" 10 пута. Запамтимо ово. Морална штета од средстава за контрацепцију је много већа него "корист" коју она наводно доносе.

Кад је у Јарослављу, 1993. године, организован мучан експеримент и кад су сви ђаци пропуштени кроз двонедељне курсеве из сексуалног "просвећивања", већ следеће године број силовања је порастао два пута, а међу омладином до 14 година се број венеричних болести (код ових болести постоји период инкубације и оне се не шире одмах) годину дана касније повећао дупло, а након још годину дана – деветоструко. При том, ако је у другим местима постојало повећање броја венеричних болести због свеопштег пада морала, то је било међу старијом омладином. А овде је пораст болести пубертетлија до 14 година очигледно био повезан с раним "просвећивањем". Цифре су врло сличне америчким. Кад су децу учили да користе средства за контрацепцију, убеђивали су их да ова средства штите од болести. Међутим, од болести штите само 70%, а од СИДЕ уопште не штите. На крају је, уместо објављеног смањења, наступио нагли пораст болести.

Између абортуса и "безбедног" секса постоји директна веза. Хајде да заједно промислимо. Ја бих издвојио два типа породице које се разликују у погледу супружничке блискости. Први тип породице су нормалне стабилне породице у којима блискост за супружнике има само плусеве. Као прво, они желе децу, као друго, блискост је повезана с извесном пријатношћу осећања. Господ је уредио тако да су неки физиолошки процеси који су нам неопходни за постојање повезани са задовољством. На пример, треба да се хранимо, а Господ је учинио тако да је једење пријатно. Дакле, први тип породица: код њих је на првом месту рођење деце, а на другом месту је задовољство.

Други тип породица је следећи. Супружници схватају да је блискост огромно задовољство, али, на жалост, блискост има једно врло непријатно својство – услед ње се рађају деца. То је велики минус.

Питање за вас: у којим породицама се врше абортуси – првог или другог типа? Свима је очигледно да је то у породицама другог типа. А сад једно помало лукаво питање: а које породице користе средства за контрацепцију? У породицама првог типа средстваима за контрацепцију се прибегава много ређе; или постоје медицински показатељи за то да је трудноћа опасна по женино здравље и живот или се у овој породици већ родило троје-четворо деце. Међутим, ако у таквој породици чак и кад наступи трудноћа која је за супружнике непожељна, она никада неће довести до абортуса. "Да, нисмо хтели да имамо још деце, али се дете појавило. Нема везе, изаћи ћемо на крај с још једним". Не заборавимо то: на абортус иду исти они људи који користе средства за контрацепцију, јер и на абортус и на средства за контрацепцију људе наводи само једно – јак отпор према томе да имају децу. Обично је ток догађаја следећи: супружници не желе децу, користе средства за контрацепцију, али како нема средстава која пружају стопостотну заштиту, наступа трудноћа, а жеља за дететом се и даље не појављује. Супружници иду на абортус, убеђујући себе да је то просто непланирана трудноћа, а следећи пут, кад буду планирали рођење новог детета, оно ће се, кажу, обавезно појавити.

Дакле, за мене је очигледно да је спречавање трудноће грех против породице. Тамо где не постоји жеља да се имају деца, није могуће створити стабилну породицу. Истинска љубав која се рађа између супружника захтева да се ова љубав подели с још неким. Срећа супружника се још више повећава са повећањем броја чланова породице, носилаца ове среће. Ако је међусобна везаност супружника довољна само у односу на оног другог, ако ће сваки "трећи" већ бити сувишан јер би нарушио "хармонију" породице, јасно је да у овој породици не може бити истинске љубави.

Исто тако ће се и похлепан човек радовати свом богатству, али ће и мрзети свакога ко буде претендовао на његово благо. Међутим, то је врло рђава радост, она не доноси срећу, већ само мучи човека, испуњава га страхом да ће изгубити богатство, страхом пред завидљивцима. А постоји радост дарежљивог човека, који се радује свом богатству, зато што му оно омогућава да помаже другима. Ово је већ чиста, светла радост.

У обичним породицама (сад не узимам у обзир породице алкохоличара и људи који су деградирали), број деце је показатељ среће у породици.

Дакле, ако супружници избегавају зачеће деце, то представља симптом духовне болести породице, а духовна болест и јесте грех. Овај грех је опасан управо због тога што га скоро нико не сматра за грех, али то је грех, он или сам јако унакажава породицу или је резултат друге духовне болести у породици.

(...)

Каква је духовна штета од контрацепције? Као прво, контрацепција је директно повезана са богохулством. Већ смо говорили да у тренутку зачећа невидљиво присуствује Бог, дарујући малој ћелији будућег детета живу душу. Користећи средства за контрацепцију, супружници својим поступцима поручују: "Господе" Оно чиме ћемо се ми сада бавити се Тебе не тиче, снаћи ћемо се сами". Бог се свесно истерује из породице у којој се користе средства за контрацепцију. Зар то није грех? За породицу која дубоко верује (изузев породица с много деце или породица у којој је супруга озбиљно болесна), то би било богохулство.

Као друго, котрацепција помаже развој блудне страсти у човеку. Борба против страсти је ствар којом се баве само они хришћани који дубоко верују, али и ономе ко не верује у Бога биће корисно да сазна шта су страсти и због чега су оне страшне.

Шта су страсти? Страст је такав стадијум развоја греха кад он коначно осваја човекову душу. Човек више не може да изађе на крај са својим жељама и због тога почиње страдање (страст = страдање). Страда или сам човек или људи из његове околине. Најчешће страдају сви.

(...)

Жена користи хормонска средства за контрацепцију. Шта тиме постиже? Она се меша у њен танано наштимовани систем. То не пролази без трага. Никад није било оваквог обиља женских болести као данас. Ако се данас негде појави вест да су батаци које смо увезли из иностранства пуни хормонских препарата, кренуће читав талас протеста. Али, нико не говори о томе да сака хормонска таблета за контрацепцију садржи на десетину хормона више него један пилећи батак.

Ево још једне приче. Нека парохијанка је до доласка у храм неколико година користила једно хормонско средство. Кад је хтела да роди дете, једва је остала жива. Ово средство је проузроковало сужавање материчних канала којима се зачета беба спушта у материцу. У овим каналима су се створили спојеви. На крају је зачела дете, али оно није могло да се спусти у материцу. Она доспева у реанимацију с дијагнозом "ванматерична трудноћа". Ванматерична трудноћа је стопостотна смрт детета од глади, плус претња по мајчин живот. После операције, током које јој је одстрањена практично цела материца, ова парохијанка је заувек изгубила способност да рађа. Истина, један православни гинеколог је овим поводом приметио да, на жалост, није могуће доказати да је све што се догодило с овом парохијанком везано за наведено средство, иако је врло вероватно да је оно узрок томе. Зато се гинеколози не заустављају у примени ових средстава за контрацепцију.

Један од московских православних гинеколога је на просветним курсевима истакао да је материца осамнаестогодишње-двадесетогодишње девојке, која око годину дана користи хормонска средства, као материца неке старице. Уместо плодоносне земље која је спремна да прими семе – само спаљена испуцала сува земља. Имајући овакав старачки орган, наравно да жена није способна да зачне.

Постоје и другачија средства за контрацепцију. На пример, спирале. Оне механички надражују слузокожу материце, па ембрион не може да се учврсти у њој да би се развијао. Зар то није изругивање сопственом организму? Један други православни гинеколог је спиралу у материци поредио с трном у прсту. Организам из све снаге настоји да гнојем избаци тај трн. Исто се дешава и у жениној утроби. Невешта употреба спирале може да нанесе велику штету жени. Али, чак и умешно коришћење увек шкоди. Слични експерименти са својим организмом никада не пролазе без последица.

(...)

Лекари-гинеколози указују на две основне врсте средстава за контрацепцију која поседују абортивно дејство.

Као прво, то су унутарматеричне спирале, које смо већ помињали. Ова средства уопште немају права да се називају контрацептивима, пошто реч "контрацепција" означава "средство за спречавање трудноће". Спирале ни на који начин не спречавају зачеће. Њихово дејство се базира на томе да већ зачет (!) заметак не може да се причврсти за зидове материце, односно дејство је искључиво абортивно, пошто је везано за одбацивање већ зачетог живота.

Друга врста средстава за контрацепцију која имају абортивна дејства јесу већ помињани хормонски контрацептиви. Ова средства су сложенија и делују одмах у неколико праваца. Не упуштајући се у детаље, истаћи ћу да ова средства имају четири механизма која спречавају рађање деце. Прва два механизма спречавају зачеће, али пошто до зачетка новог живота ипак долази с времена на време, она друга два механизма усмеравају свој ударац у већ зачети живот. Крајем 1998. године у САД је објављена декларација која упозорава на абортивност хормонских средстава за контрацепцију.

Такође ћу истаћи следеће. Хормонска средства делују у неколико праваца да би што више смањила ризик од трудноће. Међутим, што је "поузданија" заштита од трудноће, тим је већа штета која се наноси жени. Рађање деце је способност женског организма коју је у њега уткао Бог. Борба с овом способношћу као с болешћу, изазваће праве болести. Контрацептиви, како хормонски, тако и спирале, доводе женски организам у толико болесно и растројено стање да она више не може да зачне дете. Рецимо, не боли ме глава, али ако будем узимао таблете против главобоље, сигуран сам да ће ме ускоро заиста заболети.

Иако је број деце убијене хормонским средствима мањи него убијене спиралама, грех убиства (абортус) остаје. Квантитет (мање абортуса) у овом случају не прелази у квалитет (мањи грех). Страшно је имати на својој савести чак и једну убијену душу.

Дакле, броју абортуса који се у огромном броју обавља у болницама, додаје се много већи број микроабортуса, који се просто не могу евидентирати и избројати. И многе жене које сматрају да нису криве за извршене абортусе, у ствари су криве за убиство деце зачете у њиховој утроби. Наравно, оне нису знале да су користећи средства за контрацепцију убијале децу, зато што им то нико није рекао. Али, убиство, чак и из нехата свеједно остаје убиство. Кривица за нехотични грех мања је него за свесни, али убијеној деци то више није важно.

Из књиге свештеника Илије Шугајева,

"Једном за цео живот" – разговори са средњошколцима

о браку, породици и деци,

штампане са благословом Патријарха московског и

целе Русије Алексија II,

стр. 107-126